Осигурање тикета пред крај најчешће се ради уживо, док последњи пар још траје. Квоте уживо се стално мењају, па се износ осигурања прорачунава поново пред сваку уплату. Кад је тикет близу пролаза, касно осигурање тражи мањи улог због високе квоте на супротан исход, али тада и покрива најмањи ризик. Многе кладионице нуде и cash out, исплату тикета пре краја по цени коју саме одреде; та цена обично укључује маржу, па је често нижа од вредности сопственог осигурања.
Колико уложити за осигурање тикета одређује износ који играч хоће да закључа. Да би оба исхода донела исто, улог на супротну страну једнак је могућој исплати тикета подељеној квотом те стране. Пример: тикет са могућом исплатом од десет хиљада динара чека последњи пар, а квота на супротан исход је 2,50. Четири хиљаде динара на супротан исход враћају десет хиљада ако тикет падне, а ако прође, од десет хиљада се одузимају четири хиљаде улога. Оба пута остаје шест хиљада пре пореза, минус првобитни улог тикета.
Пре сваког осигурања вреди поставити једно питање: да ли би играч данас уложио тај износ на супротан исход да нема тикета? Ако је одговор не, осигурање је куповина мира, и то по цени са маржом. Ако је тикет постао велик у односу на месечни буџет, закључавање дела добитка може бити разумно, јер разлика између нуле и великог износа има стварну тежину. Одлука се зато доноси по буџету и плану, а не по осећају у последњим минутима утакмице.