Уз poker са три карте стоји и опклада пар плус, која се исплаћује за пар или јачу руку играча, без обзира на дилера. Та опклада не зависи од главне игре и има сопствену табелу исплата, која се разликује од сале до сале. Poker са четири карте има сличну посебну опкладу, која плаћа за пар асова или јачу руку. На обе споредне опкладе кућа има већу предност него на главним, па се играју ситно или се прескачу.
Како се игра poker са четири карте? Играч прима пет карата и задржава најбоље четири, а дилер добија шест и такође слаже најјачу четворку. После гледања карата играч одустаје или повећава улог од једног до три пута висине антеа. Дилер се не квалификује, па свака рука иде до краја, а нерешен исход добија играч. Како се још зове poker са четири карте? За столовима најчешће остаје изворни енглески назив, а на српском се описује као poker са четири карте против дилера, како се не би мешао са pokerom међу играчима.
Како се игра poker са три карте? Играч поставља анте, прима три затворене карте, а исто толико добија и дилер. После гледања карата играч или одустаје и губи анте, или додаје улог за игру, једнак антеу. Дилер мора имати бар даму да би се квалификовао; без квалификације анте се плаћа, а улог за игру се враћа. Ако се квалификује, оба улога иду јачој руци. Код три карте кента је јача од боје, јер се ређе добија.